Европска комисија је предложила данас да се кршење санкција Европске уније према Русији прогласи кривичним делом, што би омогућило владама ЕУ да конфискују имовину компанија и појединаца који избегавају европске казнене мере против Москве.
Кршење санкција ЕУ према Русији се тренутно третира као кривично дело у 12 земаља Уније, у 13 чланица се третира као управни прекршај или кривично дело, а у две јурисдикције је то само управни прекршај, рекао је европски комесар за правосуђе Дидије Рејндерс. Сходно томе, варирају и казне за кршење санкција широм ЕУ.
Предлог Комисије има за циљ да се заузме јединствено становиште по којем би избегавање санкција било озбиљно кривично дело у свим земљама 27-чланог блока, рекао је он на конференцији за новинаре, преноси Ројтерс.
„Данашњи предлози имају за циљ да се обезбеди да имовина појединаца и правних субјеката који крше рестриктивне мере може бити ефективно одузета у будућности“, пише у саопштењу Комисије.
ЕУ је до сада замрзнула 10 милијарди евра физичке имовине и више од 20 милијарди евра на банкарским рачунима руских олигарха, за које тврди да помажу ратне активности Москве у Украјини.
Међутим, да би та имовина могла да буде конфискована и продата, санкционисани руски милијардери би прво морали да буду осуђени или за покушај избегавања санкција или за друга криминална дела, при чему би заплењена имовина морала да се повеже само са једним кокретним кривичним делом.
Предлог новог закона ЕУ, који захтева једногласно одобрење свих држава чланица и да буде усвојен већином гласова у Европском парламенту, такође предвиђа кажњавање оних који помажу у кршењу санкција, на пример адвоката или банкара који послују са субјектима који заобилазе санкције.
Комисија је такође предложила да се генерално олакша конфисковање имовине криминалаца у ЕУ, тако што би могли да се изричу налози за ад хоц замрзавање имовине како би се спречило њено премештање, пре него што се за то прибави одговарајући судски налог.
Према процени ЕК, годишњи приходи криминалних група у ЕУ износе око 139 милијарди евра, од чега је само 2,0 посто замрзнуто по налогу власти. Само половина замрзнуте имовине буде касније конфискована.
„С новом директивом бићемо много ефикаснији у томе“, изјавила је европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон.
Многим земљама ЕУ недостаје довољно чврст правни оквир за заплену имовине стечене криминалним активностима, што олакшава криминалцима да сакрију своја средства и да профитирају од незаконитих активности, наводи Ројтерс.
Преузмите андроид апликацију.
