На данашњи дан 1543. године умро је пољски астроном Никола Коперник, творац хелиоцентричног система, једне од највећих прекретница у историји науке.
Уместо птоломејског геоцентричног система, према којем је Земља центар васионе, он је после истраживања која је обавио по повратку са вишегодишњих студија у Италији – полазећи од теорије грчких астронома који су сматрали да је Сунце центар света око којег круже Земља и друге планете – успоставио хелиоцентрични систем.
Према том учењу, Земља и планете се крећу по путањама у чијем је центру Сунце, а привидно кретање небеске сфере последица је кретања Земље.
Тиме је ударио темеље модерне астрономије и основе за открића Јоханеса Кеплера и Исака Њутна о кретању небеских тела, али је његова теорија имала далекосежне последице и за остале природне науке и целокупан духовни развој човечанства.
Његово учење је, уз мноштво следбеника, имало и мученике – Ђордана Бруна суд римокатоличке инквизиције послао је на ломачу, а Галилеа Галилеја под претњом смрти приморао да учење прогласи за заблуду.
Римокатоличка црква је 1616. забранила сва дела која су за основу имала Коперниково учење. Дела: „Narratio prima“, „De Revolutionibus Orbium Coelestium“ (О кружењу небеских тела).
Преузмите андроид апликацију.
