„Могу да разумем да је нека земља неутрална, али је важно на чијој је страни неутрална”, изјава је која се приписује Винстону Черчилу. После деценија неутралности, Финска, а вероватно и Шведска, на путу су да, у једном од најдраматичнијих геополитичких заокрета, одустану од традиционалне политике нордијског мира и да најавом уласка у НАТО исцртају нове контуре европске безбедности.
Очекивано напуштање неутралности, која се заснивала на уверењу да се мир боље чува без отвореног сврставања, директна је последица страха од преливања украјинског рата. Прошле године истраживања су показивала да тек 26 одсто Финаца жели у НАТО. Тај проценат је сада скочио на 68. Слично је и у Шведској, где је већина грађана „за” – што пре руске инвазије никада није био случај.
„Русија није сусед каквог смо замишљали”, изјавила је финска премијерка Сана Марин, па је готово сигурно да ће њена земља затражити чланство. Коначна одлука биће донета данас. Прво се очекује да своју сагласност да председник Саули Нинисто, а потом следи одлука парламента, који неће гласати, већ ће шефови страначких група саопштити ставове својих партија.
Финска је 1939–1940. била мета Стаљиновог режима кад је напао Совјетски Савез, а после његовог распада отворено се придружила Западу, иако је, као и Шведска, сачувала политику војне неутралности. Ова земља дели 1.300 километара границе с Русијом, а други највећи руски град, Санкт Петербург, само је 170 километара далеко од те границе. Москва полуострво Кола сматра стратешким бастионом своје националне безбедности и ту је команда руске Северне флоте.
Шеф финске дипломатије Пека Хависто изразио је раније наду да ће сличну одлуку у исто време донети и Шведска. Две земље су чланице Европске уније и већ имају снажно партнерство с НАТО-ом, учествују у заједничким вежбама, чак и у стратешком и оперативном планирању.
Na Vol Stritu zbrisano više od 7 milijardi dolara ove godine
Преузмите андроид апликацију.
