Европска унија је изгубила стрпљење за проблеме на западном Балкану, како је рекао званичник ЕУ Мирослав Лајчак пре неколико дана у Софији, али су и неки на западном Балкану изгледа изгубили стрпљење за проблеме Европске уније. Први пут откад се мери расположење грађана Србије према ЕУ, више је оних који би у овом тренутку гласали против уласка наше земље у ту велику европску породицу од оних који би заокружили „да”.
Према последњем доступном истраживању Министарства за европске интеграције, спроведеном прошлог лета, за чланство у ЕУ било је 57 одсто грађана Србије – највише од 2016. године, када је за чланство било њих 47 одсто. Против је био готово исти број грађана – 30 одсто прошле године, а 29 одсто пре шест година. Сада, према истраживању Ипсоса, за ЕУ интеграције је 35 одсто грађана Србије, а против – 44 одсто (осталих 21 одсто не зна или не жели да се изјасни).
Да је ситуација у вези с Украјином утицала на овакав резултат истраживања јавног мњења мисли и др Слободан Зечевић из Института за европске студије, наводећи то као један од разлога за хлађење Срба према Европској унији, уз предуго трајање преговора о приступању и ситуацију у вези с Косовом и Метохијом. Политички аналитичар Драгомир Анђелковић пак мисли да је нешто друго у питању. „Ради се о томе што Запад у овој ситуацији покушава да натера Србију да уради неке ствари на које раније није успео да нас приволи. Да ЕУ има другачији однос према нама, ми ипак, колико год имали симпатије према Русији, не бисмо те ствари мешали, не бисмо имали према ЕУ тако негативан однос. Напросто, овде се људи осећају као да нас неко вара – да од нас тражи да се прилагодимо њиховим интересима, а са друге стране, ’награђује’ нас тако што нам отима оно што је нама битно”, истиче Анђелковић.
Зечевић указује да су Срби последњих година разочарани Европском унијом из више разлога. Најпре, преговори о уласку у ЕУ предуго трају и нема назнака када би могли да се заврше. Код нашег становништва је тако створен утисак да они у ствари неће да нас приме у ЕУ и да су ти преговори готово узалудни.
„Други разлог је питање Косова. То се перципира као једна трговина где ми треба да признамо независност Косова за улазак у ЕУ, а то српски народ схвата као националну увреду”, каже Зечевић и додаје да је трећи разлог актуелни конфликт у Украјини. Према његовим речима, пошто су Срби увек били релативно солидарни и блиски с Русијом, када виде да ЕУ практично улази у неку врсту рата с том земљом, посредно преко Украјине, вероватно многи мисле да би сврставање на страну ЕУ и улазак у ЕУ био практично отварање некаквог конфликта с Русијом. А то многи у Србији не желе.
Volodin: Pokušajte u EU da živite bez Rusije bar godinu dana
Преузмите андроид апликацију.
