Многи од нас знају тај осећај: леђа су вам погрбљена, буљите у екран и једноставно не можете да се зауставите.
Ако проводите толико времена на мрежи — на телефону, рачунару, платформи за игре или другом уређају — да то негативно утиче на ваше здравље, посао, финансије или односе, да ли се то може сматрати зависношћу?
Стручњаци расправљају о томе да ли можете бити зависни од интернета на исти начин на који можете бити зависни од дроге.
Сам термин — зависност од интернета или поремећај зависности од интернета — је контроверзан и тренутно није наведен у Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје.
Ипак, иако може бити тешко направити разлику између зависности и проблематичне употребе интернета, присила да се буде на мрежи све више постаје призната брига. Да ли ви или ваше дете имате зависност од интернета?
Светска здравствена организација (СЗО) је 2018. године укључила повезано стање познато као поремећај играња игара.
Поремећај играња игара се дефинише као „образац понашања у игрицама („дигитално играње“ или „видео играње“) који карактерише смањена контрола над играњем игара, повећање приоритета који се даје играма над другим активностима до те мере да играње има предност над другим интересима и свакодневне активности.
Без обзира да ли „зависност од интернета“ представља поремећај менталног здравља, прекомерна употреба интернета јасно подстиче нездраво понашање – често на исти начин на који то чине познате зависности.
Ако сте забринути да претерујете, ево знакова које треба тражити.
Знаци и симптоми прекомерне употребе интернета
Нездраво коришћење интернета може имати забрињавајуће ефекте, сличне онима код злоупотребе супстанци или зависности од коцкања.
У једној студији, научници су приметили да „уништава животе изазивајући неуролошке компликације, психолошке поремећаје и социјалне проблеме.“
Најчешће зависиници раде следеће ствари на мрежама: гејминг, коцкање, трговина акцијама, куповина, сајтови за упознавање, порнографија, друштвене мреже.
Као последицу можете имати: болове у леђима, карпал тунел синдром, несаницу, бол у врату, главобољу, лошу личну хигијену, повећање или губитак тежине, поремећени емоционални симптоми.
Све ово вам отежава постављање приоритета или одржавање распореда. Такође утиче на избегавање рада или школе, на промене расположења и губитак сна.
Апстиненцијални проблеми
Попут понашања зависности, показало се да прекомерна употреба интернета ослобађа допамин у мозгу. То значи да се људи ефективно осећају „напоно“ када су ангажовани на мрежи — али то такође значи да могу да осете „симптоме апстиненције“ када су ван мреже.
Када људи који прекомерно користе интернет престану да се баве интернетом, у почетку се могу осећати депресивно, раздражљиво, анксиозно или искусити друге симптоме расположења.
Занимљиво је да је у часопису Psichiatry Investigation описан један случај 25-годишњег мушкарца који је добио психотичну епизоду након што је прекинуо интернет игрицу коју је играо најмање осам сати дневно две године.
Превенција
Предузимање корака за коришћењем интернета могло би вам помоћи да препознате проблем пре него што он измакне контроли. Можете покушати следеће:
Паузе – За сваких 45 минута док сте онлајн, идите ван мреже на 15 минута.
У слободно време бавите се активностима које су физички интензивне или захтевају довољно концентрације да вас одврате од размишљања о одласку на интернет.
Држите свој паметни телефон или таблет код куће када изађете из куће. Пређите са паметних на старе телефоне.
Водите евиденцију употребе интернета која није повезана са школом или послом.. Да ли идете на интернет да бисте се ослободили досаде или осећаја усамљености?
Чувајте списак ствари које волите да радите (или које треба да радите) а које не укључују боравак на мрежи. Када сте искушењу да идете на мрежу, изаберите активност са своје листе.
Компликације
Проблематично коришћење интернета може имати озбиљне последице, као што су проблеми у вези или финансијске последице.
Као што је горе наведено, истраживања су покала да зависност од интернета може имати последице по физичко и ментално здравље.
Студија објављена у децембру 2020, показала је да млади одрасли који користе друштвене мреже више од 300 минута дневно имају 2,8 пута веће шансе да постану депресивни у року од шест месеци, у поређењу са учесницима који су их користили мање од 120 минута дневно.
Преузмите андроид апликацију.
