Већи део обале Гренланда више од четири века насељавали су Викинзи. Маштајући о зеленим брдима и плодном тлу у замену за хладну климу у којој су живели, Викинзи су у десетом веку одлучили да исплове из својих лука у потрази за бољим животом.
Колико год био тежак живот Викинга на Гренланду, од његовог оснивања 985. године н.е, становништво је напредовало и ширило се током неколико генерација, пре него што је нестало из историјских записа негде средином 15. века.
Тада је викиншка колонија била на свом врхунцу, било је неколико хиљада становника који су живели у три велика насеља.
Нова истраживања о Викинзима сугеришу да смо можда имали погрешну слику о њиховом животу,померајући фокус на екстремне хладноће и екстремну сушу.
Историчари спекулишу да је узрок колапса колоније Викинга могао бити било шта, од изненадног насиља од стране инвазивне културе до постепеног пада наталитета, до потешкоћа изазваних променом климе.
Нема сумње да су различити фактори утицали на нестанак колоније Викинга, а истраживачи мисле да је пресудан био трајни пад температура који се назива – Мало ледено доба.
То је идеја коју је тим истраживача са Универзитета Масачусетс Амхерст и Универзитета у Бафалу у САД открио.
Сам назив Гренланда је погрешан назив, намерно га је осмислио оснивач викиншких колонија на острву Ерик ‘Црвени’ Торвалдсон као пропаганду за привлачење досељеника из даљине.
Ипак, они који су дошли брзо су се навикли на дуге ледене зиме и екстремну удаљеност, проналазећи економски интерес мењајући моржеву кожу и кљове за сушено воће и дрво.
Истраживања, докази, чињенице о нестанку Викинга
Тим истраживача предводио је геонаучник Рејмонд Бредли са универзитета у Амхерст у Масачусетсу.
Бредлијев тим је отишао на локацију једне од највећих фарми у источном насељу колоније и провео три године копајући узорке материјала са оближњег дна језера.
Овај блатни сендвич са седиментом, бактеријама и распаднутим биљним материјама испричао је 2.000 година дугу причу о стабилним температурама и све мањем броју падавина.
„Оно што смо открили је да, иако се температура једва мењала на југу Гренланда, временом је постајала све сувља“, рекао је главни аутор и геонаучник Boiang Zhao, са Амхерст универзитета.
Укратко, климатски услови, недостатак хране из океана, пад трговине морћевим кљовама и кожом, као и све већом сушом, утицали су на сеобу Викинга са Гренланда.
Преузмите андроид апликацију.
