На поскупљење хране у претходном периоду највише су утицали повећање цена прехрамбених роба на светским берзама, као и суша коју смо имали прошлог лета, изјавио је данас заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику Народне банке Србије Милан Трајковић.
Он је на фебруарском представљању извештаја о инфлацији, на молбу новинара да појасни поскупљење хране и инфлацију претходних месеци, рекао да је децембарска међугодишња инфлација износила
7,9 одсто, а раст цене хране је део те инфлације.
Истакао је да је главни фактор поскупљења хране било повећање светских цена и да је од почетка пандемије светска цене житарица забележила раст од 45 одсто.
„То је берзанска роба и када она поскупи, онда аутоматски расту и њене цене на домаћем тржисту“, рекао је Трајковић.
Додао је да су светске цене уљарица, пре свега соје и сунцокрета, за две године порасле за 80 одсто, а то је директно утицало на цене уља и бројних производа из области прерађене хране.
Повећане су и светске цене млека и шећера и то за око 30 процената.
„Имали смо још један фактор на који је немогуће утицати, а то је суша. Када је реч о проценама за наредни период, очекује се да ће нова пољопривредна сезона бити просечна и нешто боља од претходне, а требало би да дође до пада цена и прерађене и непрерађене хране“, рекао је он.
Додао је да то посебно важи за период од другог тромесечја а пре свега од трећег и четвртог квартала.
„Зато очекујемо да се међугодишња инфлација до краја ове године врати на ниво између 3,5 и 4,0 одсто а ту је кључна пољопривредна сезона. Ако би она била боља од прошецне могли бисмо чак до краја године да имамо инфлацију и испод три одсто“, нагласио је Милан Трајковић.
Додао је да ако би се пак поновила лањска суша, инфлација би се још неко време задржала на нивоима око горњих циљаних вредности.
Преузмите андроид апликацију.
