Пожари су пре око 12.800 година прогутали 10 одсто површине Земље. Ватрена стихија била је по свом обиму слична оној када су диносауруси нестали, а највероватније су је покренули фрагменти комете пречника 100 километара.
Облаци пепела и прашине који су настали после тога покренули су мини ледено доба, због којег је планета постала хладнија током наредних 1.000 година.
„Хипотеза је да се велика комета распала и да су њени делови пали на Земљу и изазвали катастрофу“, каже Адријан Мелот са Универзитета у Канзасу, који је коаутор студије.
Велики број различитих хемијских елемената – угљен-диоксид, нитрати, амонијак и друга једињења – указују да је невероватних 10 одсто копнене површине Земље (око 10 милиона квадратних километара) прогутала ватра.
Да би објаснили прошлост, научници су прикупили велики број геохемијских и изотопских маркера са више од 170 локација широм света.
Један од главних маркера су нивои полена, који указују да су зимзелене шуме борова одједном нестале и замењене шумама топола – врсте која лако расте на неплодном тлу.
Биљке су нестајале, извори хране постали оскуднији, а глечери који су се повлачили поново су почели да добијају на маси.
Људска раса морала је да се прилагоди суровијим условима, а популација је током тог периода знатно опала.
Преузмите андроид апликацију.
