У првој години „посттрамповске ере“, када је почео мандат актуелног председника Сједињених Америчких Држава, Џозефа Бајдена, многи „мејнстрим“ медији „монокултурно“ и традиционално „бескрвно“, тврдили су да ће нова администрација, уз снажну подршку грађана САД и коначни „мир“ и „хармонију“ између свих грана власти, ковидом и светском економском кризом „рањену земљу“, „оплеменити емпиријски доказаним професионалним радом старих политичких елита“, које је тако „вандалски“ уздрмао Доналд Трамп, те „грозоморне“ 2016. године.
Почетни успеси у умањењу незапослености и покретању привреде, нису првенствено остварени услед „визионарске генијалности“ Бајденове администрације, већ због чињенице да се након „серијских закључавања“ у последњој години Трамповог мандата, посебно у савезним државама, где су власт имале демократе, Америка „отворила“, нарочито након Бајденове „громопуцатељне“ најаве из јануара 2021. године, да ће уз снажну кампању масовне и опште имунизације, САД ковид победити до јуна претходне године.
Поред импресивне и добро организоване кампање имунизације, то се ипак није догодило. Вирус короне није побеђен и наставља да „стеже своје контаминиране окове“ над водећом светском економском и војно-политичком силом.
Са друге стране, Бајден је остварио минималне и веома ограничене успехе у питањима унутрашње и економске политике. Управо, у наведним областима доживео је неколико веома снажних удара, који су на крају отелотворили у страховите поразе.
На првом месту, требало би да разумемо да је унутрашња енергетска, здравствена, еколошка, социјална и привредна политика администрације Џо Бајдена заснована на његовој, сада већ чувеној платформи, коју је најавио још у председничкој кампањи, а представио у току своје инаугурације, у јануару 2021. године.
Систем различитих програма обнове и развоја САД у оквиру платформе, добио је назив Build Back Better Plan, а у почетку био је вредан 3,75 трилиона долара.
Легислативни оквир поменутог програма, требало је да добије свој „законски печат“ усвајањем Build Back Better Act, дакле акта (закона) о потврђивању процеса имплементације програма о обнови земље и њеног друштва.
Предвиђено је да наведени закон и План из кога дати акт происходи, буду реализовани у неколико фаза, које би биле компатибилне са програмом реформских мера у више друштвених сфера, где већ деценијама постоје многи изазови (од инфраструктуре, преко политике запошљавања, социјалне политике, предузетничког сектора, до јавне управе и финансија).
У једном ширем контексту, као оквир афирмације зелене политике, План је био представљен од стране председника Бајдена и на самиту у Глазгову, у новембру 2021. године.
Међутим, Build Back Better Act је доспео у озбиљну кризу, без обзира што је управо пре два месеца, добио подршку у Представничком дому Конгреса САД.
Наиме, сенатор Џозеф Mенчин III, демократски центриста из Западне Вирџиније, ускратио је подршку помињаном Акту, што је условило „једну непријатну ситуацију“ пред предстојеће гласање о БББА у Сенату и додатно нарушило углед председника Бајдена, већ на почетку 2022. године.
С обзиром да Менчин представља и рударе из чувених рудника мрког угља у Западној Вирџинији, широм САД, у десном и централном бирачком телу Демократске странке, појачано је уверење да Бајден (у корист снажној подршци политици зелене енергије) негује индиферентан став према „радничкој заједници и средњем слоју популације“, што већ увелико експлоатише и његов некадашњи, а можда и будући председнички противкандидат, Доналд Трамп.
За свега неколико недеља, ово је већ трећи велики пораз или, макар, привремени неуспех Џо Бајдена у домаћој политици, па и у сопственој странци.
Пре неколико недеља, предлог ове администрације о реализацији реформи изборног процеса („филибастер“), одбијен је од стране сенаторке Кирстен Синема из Аризоне. На описани начин, важно обећање или најава Бајденове администрације из предизборне кампање, доведена је у питање. Само неколико дана после „Менчиновог удара“, Врховни суд САД усвојио је одлуку о стављању ван снаге председничке наредбе (уредбе са законском снагом) о обавезној вакцинацији против ковида-19 у великим привредним корпоративним правним лицима.
Ни ова, додуше не превише популарна мера у борби против пандемије, није добила подршку, овај пут од највише судске инстанце у САД. Поменута непријатност по Бајденову администрацију, оставила је лошу слику о америчком председнику у делу политичке јавности „преко Атлантика“ и то у ситуацији, када се Бајден суочава са најнижом подршком међу бирачима (свега 33%) и то пред крај, тек прве године мандата. Напоменимо, да у новембру ове године, Америку чекају једни важни избори, који могу да измене доминацију демократа у Конгресу САД.
Са описаним рејтингом „победника над Трампом“, који је и био кандидат Демократске партије, да ли можемо и очекивати такав развој процеса на политичкој сцени у САД?
(наставиће се)
Аутор: Огњен Карановић, историчар, ЦЗДС
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Огњена Карановића можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
