Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, на Међународни дан људских права, поручила је на отварању „Форума људских права – Србија у 2021. години“ да о тој теми не треба говорити само 10. децембра, већ сваког дана.
Чомић је истакла да ће представници државе, цивилног сектора, међународних институција и стручњаци на данашњем Форуму дискутовати о приступу људским правима, сиромаштву и циљевима одрживог развоја и друштвеном дијалогу у нашој земљи и најавила почетак израде Стратегије о људским правима.
Она је навела да су сви учесници заправо активисти и активисткиње за људска права, који су данас на задатку, како је рекла, да оцене „колико о људским правима сањамо, а каква нам је јава“.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић навела је да је то тело примило највише притужби грађана поводом дискриминације на основу старосног доба.
Јанковић је додала да је због тога ове године фокус био на дискриминацији деце и старих, и поручила да су, поред старосних, посебно осетљиве групе жене, особе са инвалидитетом, националне мањине, посебно ромска и ЛГБТ+ популација.
Потпредседница Народне Скупштине Елвира Ковач поручила је да, иако закони у Србији препознају појам индивидуалних и колективних права, то није гарант да ће се спроводити.
„Видимо да одређене мањинске групе у пракси осећају да њихова законом загарантована права нису у потпуности поштована и да се још увек суочавају са дискриминацијом, патријархалним ставовима и одређеним негативним понашањем“, рекла је Ковач.
Све институције треба да сарађују, оцењује она, мањинске заједнице прво упознају са својим правима и да она заживе у пракси.
Координаторка Националног конвента о Европској унији Наташа Драгојловић такође је подвукла разлику између декларативних права о којима се прича и свакодневног живота грађана.
„Људска права у Србији нису довољно заштићена, ниво заштите људских права је нормативно добро регулисан, а у пракси се још учимо томе да је у центру пажње човек, индивидуа са својим људским правима и носилац суверенитета у овој земљи“, навела је Јовановић.
У свим документима и изјавама политичара, како је рекла, потенцирају се основна људска права, али, додаје, иако без њих нема живота „то није довољно за достојанствен живот“.
„Питање је да ли постоји свест људи да заиста имају та права која су наведена у Уставу и у стратегијама и да им се гарантују законима“, рекла је она.
Стална координаторка Уједињених нација – Франсоаз Жакоб, заменица шефа мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) – Сара Груен и шеф мисије Савета Европе – Томас Флесенкемпер, похвалили су домаће институције због сарадње на пољу људских права и успостављању доброг нормативног оквира.
Они су посебно истакли проблеме на којима треба радити у будућности, као што су безбедност у јавном простору, слобода медија и безбедност новинара, слобода изражавања и окупљања, сузбијање говора мржње и глорификације ратних злочинаца.
Преузмите андроид апликацију.
