Тим младих истраживача са Природно-математичког и Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду, окупљених у пројекту „Detox“, који финансира Фонд за науку, бави се испитивањем утицаја фталата (ДЕХП) на женски репродуктивни систем и повећање неплодности.
Очекује се да ће ова истраживања допринети доношењу регулатива којима би се лимитирала његова употреба у Србији.
Руководилац пројекта др Кристина Погрмић Мајкић, виши научни сарадник на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета, открива да су резултати истраживања до сада показали да ДЕХП ремети експресију гена одговорних за синтезу женских полних хормона.
Ове хемикалије, каже наша саговорница, широко се користе у производима од ПВЦ пластике, укључујући производњу и паковање хране, медицинске уређаје, производе за личну негу, грађевинске материјале и друге потрошачке производе.
Процењује се да се у свету годишње произведе 4,9 милиона тона фталата.
Због својих својстава и ниске цене додају се производима од пластике ради омекшавања, повећања флексибилност и смањивања ломљивости.
Полимер ПВЦ пластике би практично био бескористан за техничку примену без додатка омекшивача. Пластика може садржати од један до чак 40 одсто једног од најчешће коришћених – ДЕХП.
„Фталатима су људи углавном изложени орално, путем контаминиране хране упаковане у пластичне и ПВЦ посуде“, истиче др Погрмић Мајкић.
„Због специфичних својстава лако се ослобађају из амбалаже и доспевају у околину. Загревање и детерџенти убрзавају процес отпуштања фталата у храну или пиће. Епидемиолошка истраживања показала су да се, у месу, пуномасном млеку, маргарину, уљу, могу наћи веома високе концентрације фталата, због пластичне амбалаже у коју се пакују. Важан проблем могу представљати и играчке за децу, посебно оне од мекане пластике, које малишани често стављају у уста“.
Такође, наводи она, и коришћење дечјих лосиона за тело, пудера и шампона, доводи се у везу саповећаним концентрацијама фталата у урину малишана.
Пронађени су и у производима од мекане пластике за децу као што су школске торбе, ранчеви, кабанице, дечје папуче, али и у људској крви, мајчином млеку и урину, што указује да смо у великој мери изложени овим хемикалијама.
„Негативни утицај фталата укључује ефекат на синтезу, регулацију и деловање хормона штитне жлезде, смањење нивоа тестостерона, морфолошке промене тестиса, оштећење сперме и генотоксичност“, објашњава наша саговорница и додаје:
„Професионална хронична изложеност фталатима повезана је са повећаним ризиком од побачаја, смањеном стопом трудноће и ендометриозом код радница у фабрикама које су изложене у великој мери овим хемикалијама. Код парова укључених у поступак вантелесне оплодње показује се да изложеност фталатима негативно утиче на сам исход зачећа“.
Последњих година истраживачи су повезали изложеност фталатима са астмом, поремећајима пажње, хиперактивношћу, повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести, гојазношћу, дијабетесом типа 2, слабљења имуног система и раног пубертета код девојчица, поремећајима на мушком репродуктивном систему означених као „фталатни синдром“, који могу да доведу до трајних промена као што је феминизација код дечака, као и са канцерима дојке и тестиса.
И мушкарци веома угрожени
Професор др Шана Сван, епидемиолог из Медицинског центра „Mount Sinai“ у Њујорку, истиче да ће мушкарци можда изгубити репродуктивну способност због утицаја хемикалија које ометају рад хормона.
„Пре четири године израчунала је да је број сперматозоида просечног мушкарца у западним земљама опао за 59 одсто, у периоду од 1973. до 2011. године, што је довело до медијских наслова који су то описали као „спермагедон“, а указује на то да ни прогнозе за жене нису добре“, каже др Погрмић Мајкић.
Процењује се да је 72,4 милиона жена у свету неплодно.
Забрањени у Европској унији
Иако су поједини фталати ограничени за употребу у играчкама и производима за негу деце у ЕУ, као и у Србији, то не значи да нисмо изложени овим хемикалијама.
„Истраживање АЛХема је показало да су и поред забране која постоји, фталати пронађени у неким играчкама у Србији, а измерене концентрације у испитиваним предметима се крећу у распону од 0,5 до 31,5 одсто, што је и до 300 пута веће од дозвољене“, каже наша саговорница.
Од јула 2020. ЕУ је ограничила употребу четири фталата: ДЕХП, ДБП, ББП и ДИБП у концентрацијама изнад 0,1 одсто у свим потрошачким производима. Међутим, ова забрана још увек није преузета у наше законодавство.
Na listi najuticajnijih svetskih istraživača 13 naučnika sa Novosadskog Univerziteta
Преузмите андроид апликацију.
